Žene sa Ostrva Sunca

Ostrvo Sunca (Isla del Sol)

Isla de Sol /Ostrvo Sunca/ leži na jezeru Titikaka ( na strani Bolivije) /Titi= puma, Kala = stena/. Na pojedinim delovima ostrva moguće je pronači brojne ostatke hramova Inka i naroda koji su tu bili naseljeni pre Inka. Vrh na kojem smo mi bili smešteni nalazi se na nadmorskoj visini od preko 3800 metara. Jezero Titikaka je ujedno jezero na na najvećoj nadmorskoj visini, u šta smo se uverili kada su počele da nas stižu mučnine, takozvana visinska bolest kao neposustajući partner radoznalih turista. U toku penjanja na sam vrh ostrva gde nas je čekao smeštaj, putem beskonačnog niza stepenika koji se, kako se činilo, ne završava, počela sam da primećujem odsustvo muške populacije i upadljivu prisutnost jarkih boja na ženskim maramama, nosačima, šeširima… Čitavo ostrvo bilo je neverovatno mirno i mestimično naseljeno. Moram priznati da je počela da me hvata kriza – kako ću, gde ću, zbog čega ću biti ovde?  Izmeštanje iz (pre)stimulativne ture po Peruu i boravak u potpunoj tišini delovao je prilično odbojno. Strah od vremena ubrzo je posustao. Lutanje po ovom ostrvu učinilo je svoje i počela sam da upoznajem povučeno stanovništvo sa kojim sam u tom trenutku delila dom i prostor. Primetićete da na fotografijama ne postoji direktan snimak ženskog lica. Indijanke su svaki put vešto uspevale da mi okrenu zadnjicu ili da spuste pogled kada bih pokušala da ih fotografišem. Nikada nisam srela toliku istrajnost u skrivanju i intrigirao me je motiv iza nje – da li je moguće da je u pitanju samo stidljivost ? Čvrst stav i blagi prekor u našoj neverbalnoj komunikaciji nagoveštavali su mi da stidljivost uopšte nije ključan faktor, one izbegavaju susret pogleda čak i kada nemam aparat u ruci. Kasnije sam saznala od jednog lokalnog vodiča da postoji čitav splet uverenja o snazi pogleda Inka naroda, o moći predaka i o strancima – uzurpatorima. Naposletku, jedna Indijanka bila je i više nego ljubazna kada sam je na lošem španskom pitala da li mogu dobiti svinju da isečem meso (na španskom svinja i nož razlikuju se u jednom slovu koje sam ja omašila). Izgleda da sam je šarmirala svojim propustom na koji se grohotom nasmejala i pristala da se fotografiše sa mnom (slika na kraju). Što se tiče žena i njihove tradicionalne uloge u društvu, nisam uopšte bila iznenađena kada sam čula da jezero Titikaka nazivaju i Majčinsko jezero ili Jezero Majke. Održavaju se ceremonijalna posvećenja koja vode sveštenice, a sam kult žene odzvanja na površinskom nivou u istoj meri koliko i kada se udubite u istoriju ovog mesta.

Dva dana na ostrvu nije dovoljno za adekvatni foto materijal, ali prilažem nekolicinu fotografija kao propratni materijal ove priče.

© Luna Jovanovic

All rights reserved

DSC_4239DSC_4333DSC_4256DSC_4286

DSC_4348mDSC_4261DSC_4277

DSC_4335

DSC_4248

DSC_4334DSC_4260DSC_4315dsc_4289

DSC_428111DSC_4324DSC_4322DSC_4331

DSC_4254DSC_4280

DSC_4244DSC_4275

DSC_4364

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s