Klod Kaun: ”Ja” je uvek Drugo, i uvek množina.

claude_comp1

‘Ispod maske, još jedna maska. Neću se zaustaviti dok ne oljuštim sva lica.”

 (Klod Kaun, Aveux non Avenus)

Klod Kaun (Claude Cahun) (1894-1954) francuska umetnica i spisateljica, enigmatična i impresivno svestrana figura koja je živela i radila na ostrvu u Engleskoj. Sa svojom družbenicom i saradnicom Masel Mur (Marcel Moore), proizvela je izvestan broj fotografskih autoportreta, kolaža, dramskih predložaka, publikovanih tekstova i ilustracija. Kao savremenica evropskih avangardi, Kaun ostaje marginalizovana u okviru institucionalizovane umetnosti i tek ovog veka posthumno otkrivena kao fotograf.
Njeni foto – performerski autoportreti predstavljaju vizuelnu maskeradu – oneobičavanje i prikaz pluralnosti sopstvenog polnog/ seksualnog/ umetničkog identiteta. Kaun upotrebljava fotografiiju kao sasvim jedinstveni sistem reprezentacije – akcenat je na konstuisanim fotografskim prostorima i kontinuiranoj težnji da se manipulacijom vizuelnim sadržajem prikaže ono što je iza oznake čulnog, ”dublja realnost”. Rolan Bart u Kameri Lucidi opisuje fotografiju kao primitivno pozorište, praznu tablu koja čeka svoj teatarski upis. Fotografije Klod Kaun produkt su privatnog izvedbenog čina u ambijentu sopstvenog intimnog prostora nalik teatarskom. Većina je nastala kao privatni dokument i lična beleška lišena umetničkih pretenzija, hortus conclusus – srednjovekovni vrt opasan bedemima pod čijim okriljem, skriven, stvara prvobitni androgeni stvaralac.

 Kao prijateljica i savremenik osnivača pokreta nadrealizma, Andre Bretona, autorka svoj fotografski opus u mnogome zasniva na tipičnim ”nadrealistički kodiranom odnosu nesvesnog, telesnog i vizuelnog.” (M.Šuvaković, Paragrami tela/figure) Jaka patrijarhalna matrica nadrealizma umetnicom kao što je Kaun zadobija izuzetak, ovoga puta žena lezbijskog identiteta kreira sopstveni mit o telu. Kaun vizuelno dekonstruiše ženskolikost dovodeći u pitanje same kodove ženstvenosti i ženskog tela. Ona anticipira ono što će Džudit Batler postaviti kao tezu u svom kapitalnom delu Nevolje s rodom, a to je da su koherentnost i postojanost rodnog identiteta kulturalno uslovljene i istorijski utemeljene prakse koje zasnivaju svoju moć na kontinuiranoj performativnosti. Vizuelnom uporebom motiva prerušavanja, preoblačenja, te i subvertiranjem funkcije odevnih predmeta, Kaun ukazuje na izvedbeni karakter identiteta regulisanog nizom normativnih prisila od kojih je možda samo prvi sloj imperativ (samo)upisa značenja načinom odevanja i estetskim kodeksima. Ako u Frojdovoj tezi stoji da je identitet ekvivalentan konfliktu, Kaun  se  nameće kao opredmećeni prizor tog konflikta: biti žena i biti muškarac jeste izvedbeni čin balansiranja oprečnim principima.

”Žudim za izuzecima. Upravo zbog toga, namerno se povlačim i deklasifikujem . Teže za mene.” (Klod Kaun, Avenux non Avenus)

Na pojedinim fotografijama Kaun se ističe kao prethodnica foto performansa Marsela Dišana koji u Rose Selavey introjektuje svoj objekat želje, ženu, inkorporirajući je u sopstveni identitet, aludirajući na integraciju muškosti i ženskosti. Vizuelni rezultat oba fotografska rada proizvodi utisak pomalo grotesknog kolaža polova, varku za oko koje zbunjeno sablasnom transparentnošću oba pola bira da zažmuri pred ponuđenom ”utopijom”.

Levo: Dišanova Rose Selavey, Desno: Klod Kaun autoportret
Levo: Dišanova Rose Selavey, Desno: Klod Kaun autoportret

”Možemo da učvrstimo naš identitet, shodno sopstvenim raspoloženjima, ali on će uvek biti odlivak, maska. ‘”Ja” je uvek Drugo, i uvek množina.’‘ (Klod Kaun, Avenux non Avenus)

 

Klod Kaun vizuelno usvaja različite ikoničke slike kulture i društva u čijem se prostorima kreće.  Ona je  Buda, ona je i Judita, dendi, object de culte, Salome…Mnogo pre savremene umetnice Sindi Šerman (Cindy Sherman), poigravajući se sa velikim mitovima društva, ona ”ispobava” uloge i materijalizuje njihovu varijabilnost. Česta upotreba maski insinuira na težnju da se portret kao esktenzija identiteta poništi i obezliči. Zadobijajući uloge varvarke ili kakve plemenske vračare, Kaunovoj kao da uspeva da materijalizuje kolektivni identitet neke fantazmatske zajednice.

Im-cahun-vrai-autoportrait

F1.large.

Kao subjekt sopstvenog pogleda, Klod Kaun poseduje umetničku slobodu posmatranja, procenjivanja, izvođenja i, naposletku, odbacivanja uloga koje se ostvaruju kao društvena praksa i nameću kao pogled „drugog“. Rodni identitet kao takav u njenom radu poprima doslovni oblik performativnog čina namenjenog prozvoljnom upisu znakova.

Rastrgnuvši istorijske i kulturalne imperative (samo)određenja, Kaun vizuelno stvara novu daimonsku figuru. 

Luna Jovanović

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s