Frida Kalo i boginja Cihuacoatl: Utroba nemilosrdne

tumblr_ksapq89nG61qzw5wjo1_1280

(slobodna interpretacija jedne slike)

Poznato je da se slikovne predstave Fride Kalo povezuju sa pripovedanjem o ličnom; iskustvo života predočeno putem fantastičnog. No, podjednako je važno dočarati univerzalni karakter pojedinih slikovnih ostvarenja poput ovog pod nazivom Ljubavni zagrljaj Univerzuma: Zemlja, Meksiko, ja, Diego i Ksolotl (1949) Neposrednost i, još dublje, intuicija koja vodi ruku Fride Kalo, evocira praslike. Žena koja stvara prizvala je sliku ženskog principa većeg od Sebe, transponujući delove lične drame u jedan sakralno orijentisan narativ. Nije to samo promišljena upotreba simbola paganskog nasleđa Meksika, već je to i moć da nanosi ličnog, etničkog, čak i kolektivnog, vizuelno otkriju univerzalni temelj. U narednim pasusima ispisala sam svoje tumačenje elemenata koji čine pomenutu sliku, ono je ponegde potkrepljeno informacijama iz različitih izvora, ponegde prozračno usled improvizacije. Svakako da se ne tiče umetničke kritike, već onoga što je iza vela pojavnog.

Na slici je, prema iskazu same umetnice, prikazanao drevno božanstvo Asteka, boginja Cihuacoatl. Ona hladnim tonovima obgrljava ostale figure i domininira čitavom kompozicijom. Boginja Cihuacoal je htonsko božanstvo, emanacija podzemlja i kapija koja omogućava silazak u podzemne dubine, descensus ad infernos. Ona je i Mater Terra, majka zemlja u punoti sopstvenog obilja i moći, ali i strašna majka – razaranje kao opozitni aspekat  stvaralačkog principa. Lunarna priroda ove boginje isprepletena je sa prirodnom instinkta, te i sa svetošću libida koji instinktivno kreira i podjednakom nemilosrdnošću instinkta uništava. Ona je reprezent primalnih impulsa koji vladaju svetom, sazdavajući i oblikujući materijalni poredak i živu suštinu prirode. Karl Jung je, je istraživši htonska božanstva, pisao o uvezanoj simbolici zemlje. Htonsko je ukorenjeno, htonsko je duboko i zemlji imanentno, napojeno životnom snagom krvi, pod – zemno, tamo unutra gde oblici i forme trule i gde se raspadaju, ali i tamo gde se regenerišu i obnavljaju zadobijajući novo obličje.
Na slici je prikazan i pas Xolotl, čuvar podzemlja koji upozorava na iskušenja sveta pri stupanju u naručje neumoljive Cihuacoatl. Podzemlje je u različitim mitologijama podrazumevalo junaka, iskušenika koji ga posećuje i iz kojeg se izbavlja( ili čijom silinom biva ubijen), prepoređen u novom svetlu. Ono implicira posetu profanog čoveka, tragača, onog što dospeva tamo duboko gde poništava svoju ličnost, te se preobražava u novom svetlu. Mirča Elijade beleži da podzemlje u mitovima starog Orijenta i Sredozemlja, ali i drugih tradicija, simbolički označava povratak prvobitnom Haosu, nužnost regresije u prvobitnu prazninu zarad inicijacije i novog stvaranja. U alhemijskim spisima Zapadne tradicije, podzemlje je sazdano od sirovih elemenata, prima materia, nasleđa Adamovog pada. To mračno tlo je i naličje božanskog , ali i mesto njegove reintegracije: ‘divine will recognize itself (..) and imagines underground in itslef.’ ( J. Bohme, Theosophical Works, 1682). Jer, čak i nakon pada, nebesko seme je unutra kao potencijal.
Ljubavni zagrljaj univerzuma sadrži i prikaz i dve okrugle forme koje mogu podsećati na sunce i mesec. Jedna forma je crvena i predočena na svetloj strani; druga je tamna i sugestivno pozicionirana na mračnijoj polovini slike. Uzevši u obzir da je boginja Cihuacoatl htonsko božanstvo impregnirano lunarnim obeležjima, leva lopta bi mogla predstavljati mesec koji ‘svetli iz tame’. Postoji i takozvano crno sunce ili tamno sunce (sol niger) zabeleženo kao pojam u raznovrsnim spisima počev od  Veda u kojima je kazano da je crno Sunce epitet Saturna, ikonografski prikazanog kako jaše kravu i nosi lobanju u ruci. Kontakt sa crnim suncem podrazumeva stupanje u fazu spaljivanja ili truljenja nanosa personalong, ili, drugačije rečeno, ljuštenje lažnih ja i purifikaciju. U alhemijskim spisima, taj proces nosi faza koja se naziva nigredo (u slobodnom prevodu zacrnjivanje). Na drugoj polovini slike nalazi se crvena lopta – gotovo nepogrešivo predstavlja goruće Sunce. Crveno sunce povezuje se sa astralnom toplotom stvaranja, te i sa esencijom duha ‘Čovekovo telo sačuvalo je zlatnu suštinu svoje izvornosti.’ (Bela Hamvaš, Scientia Sacra)
Toplota i vatra, crveno, goruće, ono je što zrači i topljenjem oslobađa. Na Fridinoj slici, crvena lopta je znatno veća i bdi nad figurama. Imajući u vidu naziv slike koji aludira na ljubavni zagrljaj univerzuma, može se reći da se namera slikarke konkretizovala i u vidu jednog živog simbola. Velika Majka Cihuacoatl emanacija je siline božanske ljubavi. Iako ta ljubav razara i dezintegriše, njen  krajnji cilj je oslobođenje. Uništeno je samo ono što je lažno.
Punktum ovog dela je dete: čovekolika beba koju autoportret Fride drži u naručju. Ovo je plod, takoreći ishod čitave slike i njena poruka. Ovo dete jeste i Dijego Rivera, ljubavnik i muž, ono je i on sam koliko i plod boginje Cihuacoal. Usud preporođenog i obnovljenog jeste usud onoga koji je prošao iskušenja paklene utrobe velike Majke, junak nakon izlaska iz podzemlja, u ruci drži goruću vatru, ‘zlatnu’ esenciju završne faze alhemijskog procesa – tek rođen u budnosti.

Sumnjam da je Fridina namera bila da ovom slikom alegorizuje odnos supružnika. Iako je polazni kontekst neminovno obojen ličnim, ljubavni zagrljaj prevazilazi okvire romanse. Paradigmatska Priča iza priče o slici potkrepljuje snagu utiska o ovom delu

Luna Jovanović

Advertisements

One thought on “Frida Kalo i boginja Cihuacoatl: Utroba nemilosrdne

  1. Enter your comment here…Vaš blog je zaista fascinatan i to ne samo zbog pravih malih esejističkih bisera, kao posebnih celina posvećenih određenim temama, nego i zbog jedne na prvi pogled možda skrivene ali nakon pažljivijeg čitanja, na koje je, rekao bih, čitalac inače prinuđen, ipak uočljive povezanosti gotovo svega što ste objavili. Vaši zapisi i vizuelni radovi, čak i citati iz književnih i teorijskih dela, čine jedan skup motiva, ideja, shvatanja, stavova, koji predstavljaju elemente/sličice od kojih je sastavljena jedna znalački osmišljena i komponovana, i veštim, finim i suptilnim potezima izvedena slika, odnosno jedna prilično jasno strukturisana misaona celina. A ta slika, ili misaona konstrukcija, koja je zbog svog work in progress karaktera i dalje otvorena i koja se neprestano širi i nadograđuje, verujem na radost mnogih čitalaca, posebno fascinira zanimljivošću tema kojima se bavite, a koje u našoj sredini gotovo da predstavljaju jednu neistraženu zemlju koja čeka na nekog ko bi je obradio. Upravo Vi poduzeli ste se zadatka obrađivanja te zemlje. I pretvarate je u jedan prilično uređen i lep vrt.
    Luis Mamford upozoravao je na to da je zapadni čovek svojim uništavanjem kultura koje je pokoravao vlastite potomke opljačkao za nebrojena umetnička blaga i mnoga znanja u kojima su bila sabrana hiljadugodišnja iskustva. Umesto da prisvoji kulturna bogatstva predmodernističkog sveta, zapadni čovek se posvetio prisvajanju zlata, srebra i dijamanata. Alan Badju napisao je da je Pazolini pokušao da pronađe i trasira svetost u sadašnjosti. Čini mi se da Vi Luna na tragovima Elijadeovih upućivanja o prisustvu sakralnog u modernosti pokušavate da pokažete da je nešto od tih drevnih znanja, simbola, mitova,mističkih doživljaja i rituala ipak našlo načina da ostavi trag na telu moderniteta i u duhu zapadnog čoveka. I tako, a da možda to i ne znate, dajete mali ali izuzetno vredan doprinos ispravljanju grešaka i nepravdi, očuvanju tragova prošlosti i prenošenju nekakvih može biti tajnih znanja. I samim tim, poput Pazolinija i Vi pokušavate da tragate za otiscima svetosti, za mitskim i alhemijskim simbolima, za momentima svetkovanja, magijskih rituala i mističkih doživljaja, kako u istoriji umetnosti, tako i u savremenoj umetnosti i kulturi. Naposletku i unutar čoveka samog, na njegovim psihičkim i telesnim manifestacijama. Rečju, Vi, kao retko ko, ili gotovo niko u našoj sredini, obrađujete neobrađenu a plodnu zemlju i krčite nove puteve na kojima, pri tom, vršite artikulaciju (u značenju koje tom pojmu pridaje Stjuart Hol) shvatanja koja su do tada bila nepovezana, čime implicitno dekonstruišete binarne opozicije. Tako povezujete feminističke teorije i arhajske prakse, Lakana sa Jungom i Elijadeom, itd. Koliko samo pitanja pokrećete, koliko problema otvarate, koliko potencijalnih tema za istraživanja nominujete, koliko inspiracije pobuđujete! O tome ne vredi pisati jer to zahteva čitave kilometre rečenica. A čini mi se da sam već odužio sa ovim komentarom. U svakom slučaju, Vaš blog zaista predstavlja praznik, pravu svetkovinu u ovom virtuelnom svetu! Hvala Vam!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s