Šri Aurobindo

Lepota je Ananda koja uzima obličje – ali obličje ne mora da bude fizički oblik. Govorimo o lepoj misli, lepom delu, lepoj duši. Ono o čemu pričamo kao o lepoti je Ananda u ispoljavanju; Izvan ispoljavanja lepota se gubi u Anandi ili, možemo reći, lepota i Ananda postaju jedno bez razlike.

*

Poezija započinje sa bilo kog nivoa svesti, ali, kao i sva umetnost, ili, moglo bi se reći i sva kreacija, mora da prođe kroz vital, dušu života, da odatle sakupi određenu silu za manifestaciju kako bi sama bila živa. I kao što uvek postoji radost u kreaciji, ta radost zajedno sa određenim “enthousiasmos” – ne entuzijazmom, ako mi dozvolite, već naletom i uznosom kreativne sile i kreativne ekstaze, “anandamaya avesa” mora uvek biti tamo, o kome god izvoru da se radi. Ali kad inspiracija dolazi od povezivanja vitalnog kreativnog instrumenta sa dubljim psihičkim iskustvom, to pruža drugu vrstu intenzivne originalnosti i jedinstvenu individualnu moć, suptilno i delikatno savršenstvo, povezivanje sa nečim što je ujedno prefinjeno do eteričnosti i potentno, intenzivno kao vatra, a opet puno slatkoće.

*

Radost Boga je tajna i divotna; ona je misterija i zanos na koju zdrav razum pravi podrugljivu grimasu; ali duša koja ju je jednom okusila, nikada je se ne može odreći, ma kakvu ovozemaljsku zloglasnost, mučenje ili bol bi ona mogla da nam donese.

*

Kada neko ima viziju u srcu, sve, i Priroda i Misao i Delovanje, i ideje i zanimanja i ukusi i objekti postaju Voljeni i izvor su ekstaze.

Šri Aurobindo

još citata: https://www.facebook.com/aurobindomajka?fref=ts