O vrtu – hortus conclusus

DSC_0133‘Late medieval garden imagery, by subjugating direct observation to symbolic or allegorical intention, reflects more a state of mind than reality.’

Timothy Husband

hortus conclusus = zatvoreni, zaštićeni vrt

Kako je svaki srednjovekovni vrt bio pažljivo sačuvan od prodora neprijatelja, arhitektonski može da se doživi kao zaštitničko utvđenje koje bi monasima pružalo potrebni prostor za tihovanje.Tipski srednjovekovni hortus conclusus u središtu je imao fontanu, uporište koje se povezuje sa inicijacijom ili sa preobražajem krštenjem. Fontana je fons vivus, izvor žive vode/vode života čija izvornost i čistota napajaju  snagu bedema ovog skrivenog, centralizovanog dvorišta. Ponegde je umesto fontane moguće naći drvo sa istom konotacijom. Međutim, vrt u svojoj raskoši kao alegorijski prikaz ili kao jedinstveni simbol, ima više odjeka.

U Solomonovoj Pesmi nad Pesmama, zaštićenim vrtom dočarava se kvalitet ljubljene i njena posvećenost :

‘Hortus conclusus soror mea, sponsa, hortus conclusus, fons signatus..’

‘Ti si kao vrt zatvoren, sestro moja nevesto, izvor zatvoren..’

Hrišćanska ikonografija poistovećuje Madonu (Devicu Mariju) sa  središtem vrta. U kasnoj srednjovekovnoj i renesansnoj umetnosti, ona je na slici imanentna vrtu –  simbolu moćne čednosti. Njena ‘zatvorenost’ ili rezervisanost ukazuje na krhki, a snažni oblik punote koja se predaje i prepušta samo usled mističnog dejstva Svetog Duha.

Dela slikara poput Giovanija Belinnija, Piera della Francesce, Andree Mantegne veličaju hortus conclusus predstavljajući ga u svojstvu sacra conversazione, svetog razgovora bogorodice i sina, tvoriteljice i ploda. Od latinske reči virgo potiče imenica koja označava devicu. Obično se devičanstvo poistovećuje sa seksualnom netaknutošću ili sa odsustvom seksualnosti. Međutim, koren same reči odaje bogatstvo etimologije i uskogrudnost jednostranog tumačenja koje zanemaruje druge prevode ( snaga, umeće, veština, ona koja je jedno ). Tako su svi veliki sinovi velike majke.

L.J.